Vanredne situacije

Vanredne situacije je stanje koje nastaje proglašenjem od nadležnog organa kada su rizici i pretnje ili nastale posedice po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna i kulturna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanj nepohodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojačan režim rada.

Procenom rizika od katastrofa identifikuju se vrsta, karakter i poreklo pojedinih rizika od nastupanja katastrofa, stepen ugroženosti, faktori koji ih uzrokuju ili uvećavaju stepen moguće opasnosti, posledice koje mogu nastupiti po život i zdravlje ljudi, životnu sredinu, materijalna i kulturna dobra, obavljanje javnih službi i privrednih delatnosti, kao i druge pretpostavke od značaja za odvijanje uobičajenih životnih, ekonomskih i socijalnih aktivnosti.

Procenu rizika od katastrofa izrađuju i donose Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, subjekti od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje, izuzev saveza, klubova i udruženja; privredna društva, zdravstvene ustanove izuzev apoteka; predškolske i školske ustanove i fakulteti za sve objekte u kojima borave deca, odnosno objekte u kojima se odvija nastava; ustanove socijalne zaštite za objekte u kojima borave korisnici.

Privredna društva i druga pravna lica koja u svom sastavu imaju organizacione celine čiji su kapaciteti, obim i značaj delatnosti od posebnog značaja za privredu Republike Srbije iz oblasti energetike, telekomunikacija, rudarstva i saobraćaja, izrađuju Procenu rizika i za te organizacione celine.

Procenu rizika izrađuju i donose i pravna lica koja upravljaju poslovnim, trgovačkim, sportskim, ugostiteljskim i smeštajnim objektima i objektima za razonodu kapaciteta više od 100 lica, a ako su objekti namenjeni za boravak dece do 14 godina, nezavisno od kapaciteta.

Procena rizika od katastrofa se periodično ažurira u skladu sa potrebama i novim okolnostima, u celini se ponovo izrađuje i donosi na svake tri godine, a ukoliko su se okolnosti u značajnoj meri promenile i ranije, odnosno ukoliko se pojavio novi rizik ili se postojeći rizik povećao ili smanjio.

Osnovni cilj izrade Procene rizika od katastrofa je da se na osnovu nje prepoznaju, definišu i analiziraju sva pitanja u vezi sa postojećim stanjem, opasnostima, efektima posledica, tretmanom rizika i odgovorima zajednice na pojavu elementarnih nepogoda i drugih nesreća, i to:

• tako što će se dati opis i stanje štićene vrednosti;
• navesti rizici i uzroci koji mogu da dovedu do neželjenog događaja,
• posledice koje se mogu pojaviti usled opasnosti;
• kroz nju će se utvrditi odgovarajuće organizacije, kao i preventivne mere koje je neophodno sprovoditi kako bi se subjekat pripremio za neželjeni događaj
• Proceniće se potrebe i mogućnosti u obezbeđenju ljudskih i materijalnih potencijala

Planom smanjenja rizika od katastrofautvrđuju se konkretne preventivne, organizacione, tehničke, finansijske, normativne, nadzorne, edukativne i druge mere i aktivnosti koje su nadležni državni organi i drugi subjekti, na osnovu procene pojedinih rizika, dužni da preduzmu u budućem periodu u cilju smanjenja rizika od katastrofa i ublažavanja njihovih posledica. Planovi smanjenja rizika od katastrofa se izrađuju na osnovu predloga tretmana procenjenih rizika u odgovarajućoj proceni rizika od katastrofa.

Planovi smanjenja rizika od katastrofa se donose za teritoriju Republike Srbije (Nacionalni plan smanjenja rizika od katastrofa), autonomne pokrajine (Pokrajinski plan smanjenja rizika od katastrofa) i jedinice lokalne samouprave (lokalni plan smanjenja rizika od katastrofa). Planovi smanjenja rizika od katastrofa se donose za period od tri godine.

Planom zaštite i spasavanja se planiraju mere i aktivnosti za sprečavanje i umanjenje posledica, katastrofa, snage i sredstva subjekata sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama, njihovo organizovano i koordinirano anažovanje i delovanje u vanrednim situacijama u cilju zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i obezbeđenja osnovnih uslova za život.

Plan zaštite i spasavanja se izrađuje na osnovu procene rizika, a redovno se urklađuje sa izmenama procene rizika, periodično se ažurira u skladu sa potrebama i novim okolnostima, u celini se ponovo izrađuje i odnosi svake treće godine, a ukoliko se okolnosti u značajnoj meri promene i ranije u skladu sa procenom rizika od katastrofa.

Plan zaštite i spasavanja obavezno sadrži sledeće celine:

1. Rano upozoravanje i pripravnost (spremnost)
2. Mobilizacija i aktiviranje
3. Zaštita i spasavanje po vrstama opasnosti
4. Mere civilne zaštite
5. Upotreba snaga i subjekata zaštite i spasavanja

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi SEVESO kompleks višeg reda, dužan je da izradi i donese eksterni plan zaštite od velikog udesa sa merama koje treba preduzeti izvan kompleksa, u roku koji ne može biti duži od dve godine od trenutka prijema neophodnih informacija dostavljenih od strane operatera SEVESO kompleksa, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine.

Eksterni plan zaštite od velikog udesa se izrađuje u cilju:

1. Ograničenja i kontrole incidenata na takav način da se efekti svedu na najmanju meru i da se ograniči šteta po ljudsko zdravlje, životnu sredinu i imovinu
2. Sprovođenje neophodnih informacija javnosti irelevantnim nadležnim službama ili organima u oblasti u kojoj se SEVESO kompleks višeg reda nalazi
3. Prenošenje neophodnih informacija javnosti i relevantnim nadležnim službama ili organima u oblasti u kojoj se SEVESO kompleks višeg reda nalazi
4. Obezbeđivanja povratka u pređašnje stanje i čišćenje životne sredine nakon velikog udesa