Ванредне ситуације

Ванредне ситуације је стање које настаје проглашењем од надлежног органа када су ризици и претње или настале поседице по становништво, животну средину и материјална и културна добра таквог обима и интензитета да њихов настанак или последице није могуће спречити или отклонити редовним деловањем надлежних органа и служби, због чега је за њихово ублажавање и отклањањ непоходно употребити посебне мере, снаге и средства уз појачан режим рада.

Проценом ризика од катастрофа идентификују се врста, карактер и порекло појединих ризика од наступања катастрофа, степен угрожености, фактори који их узрокују или увећавају степен могуће опасности, последице које могу наступити по живот и здравље људи, животну средину, материјална и културна добра, обављање јавних служби и привредних делатности, као и друге претпоставке од значаја за одвијање уобичајених животних, економских и социјалних активности.

Процену ризика од катастрофа израђују и доносе Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, субјекти од посебног значаја за заштиту и спасавање, изузев савеза, клубова и удружења; привредна друштва, здравствене установе изузев апотека; предшколске и школске установе и факултети за све објекте у којима бораве деца, односно објекте у којима се одвија настава; установе социјалне заштите за објекте у којима бораве корисници.

Привредна друштва и друга правна лица која у свом саставу имају организационе целине чији су капацитети, обим и значај делатности од посебног значаја за привреду Републике Србије из области енергетике, телекомуникација, рударства и саобраћаја, израђују Процену ризика и за те организационе целине.

Процену ризика израђују и доносе и правна лица која управљају пословним, трговачким, спортским, угоститељским и смештајним објектима и објектима за разоноду капацитета више од 100 лица, а ако су објекти намењени за боравак деце до 14 година, независно од капацитета.

Процена ризика од катастрофа се периодично ажурира у складу са потребама и новим околностима, у целини се поново израђује и доноси на сваке три године, а уколико су се околности у значајној мери промениле и раније, односно уколико се појавио нови ризик или се постојећи ризик повећао или смањио.

Основни циљ израде Процене ризика од катастрофа је да се на основу ње препознају, дефинишу и анализирају сва питања у вези са постојећим стањем, опасностима, ефектима последица, третманом ризика и одговорима заједнице на појаву елементарних непогода и других несрећа, и то:

• тако што ће се дати опис и стање штићене вредности;
• навести ризици и узроци који могу да доведу до нежељеног догађаја,
• последице које се могу појавити услед опасности;
• кроз њу ће се утврдити одговарајуће организације, као и превентивне мере које је неопходно спроводити како би се субјекат припремио за нежељени догађај
• Процениће се потребе и могућности у обезбеђењу људских и материјалних потенцијала

Планом смањења ризика од катастрофаутврђују се конкретне превентивне, организационе, техничке, финансијске, нормативне, надзорне, едукативне и друге мере и активности које су надлежни државни органи и други субјекти, на основу процене појединих ризика, дужни да предузму у будућем периоду у циљу смањења ризика од катастрофа и ублажавања њихових последица. Планови смањења ризика од катастрофа се израђују на основу предлога третмана процењених ризика у одговарајућој процени ризика од катастрофа.

Планови смањења ризика од катастрофа се доносе за територију Републике Србије (Национални план смањења ризика од катастрофа), аутономне покрајине (Покрајински план смањења ризика од катастрофа) и јединице локалне самоуправе (локални план смањења ризика од катастрофа). Планови смањења ризика од катастрофа се доносе за период од три године.

Планом заштите и спасавања се планирају мере и активности за спречавање и умањење последица, катастрофа, снаге и средства субјеката система смањења ризика од катастрофа и управљање ванредним ситуацијама, њихово организовано и координирано анажовање и деловање у ванредним ситуацијама у циљу заштите и спасавања људи, материјалних и културних добара и обезбеђења основних услова за живот.

План заштите и спасавања се израђује на основу процене ризика, а редовно се урклађује са изменама процене ризика, периодично се ажурира у складу са потребама и новим околностима, у целини се поново израђује и односи сваке треће године, а уколико се околности у значајној мери промене и раније у складу са проценом ризика од катастрофа.

План заштите и спасавања обавезно садржи следеће целине:

1. Рано упозоравање и приправност (спремност)
2. Мобилизација и активирање
3. Заштита и спасавање по врстама опасности
4. Мере цивилне заштите
5. Употреба снага и субјеката заштите и спасавања

Надлежни орган јединице локалне самоуправе на чијој територији се налази СЕВЕСО комплекс вишег реда, дужан је да изради и донесе екстерни план заштите од великог удеса са мерама које треба предузети изван комплекса, у року који не може бити дужи од две године од тренутка пријема неопходних информација достављених од стране оператера СЕВЕСО комплекса, у складу са прописима којима се уређује заштита животне средине.

Екстерни план заштите од великог удеса се израђује у циљу:

• Ограничења и контроле инцидената на такав начин да се ефекти сведу на најмању меру и да се ограничи штета по људско здравље, животну средину и имовину
• Спровођење неопходних информација јавности ирелевантним надлежним службама или органима у области у којој се СЕВЕСО комплекс вишег реда налази
• Преношење неопходних информација јавности и релевантним надлежним службама или органима у области у којој се СЕВЕСО комплекс вишег реда налази
• Обезбеђивања повратка у пређашње стање и чишћење животне средине након великог удеса